Uz prenos teksta sa sajta Internacionalne marksističke tendencije, In Defense of Marxism, prenosimo i najnoviju vest iz Grčke: Aleksis Cipras je uveo kontrolu protoka kapitala, poslavši banke na prinudni odmor od nedelju dana i ograničivši podizanja sredstava na 60 evra dnevno! Ovo je naravno samo minimalna mera, uvedena u minut do dvanaest, koja sama ne može osujetiti planove Evropske unije za destabilizaciju grčke vlade. Bez nacionalizacije finansijskog sektora nemoguće je odupreti se nasrtajima Trojke.

Grčki premijer Cipras se pre nekoliko sati obratio naciji preko televizije i najavio da će najnoviji Trojkin ultimatum 5. jula staviti na referendum. Ovo označava kvalitativno novi stupanj u grčkoj krizi koji može osloboditi nagomilani bes masa protiv stalnog ponižavanja od strane Trojke.

 

Cipras se u svom govoru služio oštrim rečima:

„Tražili su od grčke vlade da prihvati predlog koji grčkom narodu nameće novi neodrživi teret i podriva oporavak grčke privrede i društva. Ovaj predlog ne samo što održava stanje nesigurnosti, već će još više produbiti socijalnu nejednakost.

’Institucije’ predlažu sledeće: Mere koje vode do dalje deregulacije tržišta rada, rezanje penzija i plata u javnom sektoru, povećenje PDV na hranu, restorane i turizam, te uklanjanje umanjenih poreza za grčka ostrva. Ovi predlozi direktno krše evropska socijalna i osnovna prava: Oni pokazuju da što se tiče rada, jednakosti i dostojanstva, cilj nekih partnera i institucija nije dogovor u korit svih strana, već ponižavanje celog grčkog naroda.“ Rekao je da „na našim plećima je istorijska odgovornost prema borbi i žrtvama koje je grčki narod podneo zarad konsolidacije demokratije i nacionalnog suvereniteta. Odgovorni smo prema budućnosti naše zemlje.“ Zatim je zaključio: „Ova odgovornost zahteva na ultimatum odgovorimo na osnovu suverene volje grčkog naroda.“ Direktno je apelovao na narod Grčke: „Pozivam vas da, u skladu sa istorijom grčkog naroda, odgovorite na suveren i ponosan način na ucenjivački ultimatum u kome se od nas traži da prihvatimo beskrajne, duboke i ponižavajuće rezove bez perspektive za oporavak privrede i društva.“

Da bismo razumeli kako smo došli do ove situacije, treba da se vratimo na početak nedelje. Već smo objasnili kako je grčka vlada Trojki predstavila dokument koji je već podrazumevao mnoge mere kojima je vlada prelazila preko sopstvenih „crvenih linija“. To je bio paket mera u iznosu od 8 milijardi evra koji je uključivao duboke indirektne rezove za penzije, povećanje PDV, ali i relativno povećanje poreza za kapitaliste.

MMF je odgovorio provokacijom u vidu kontrapredloga koji je celokupnu težinu paketa od 8 milijardi evra bacio na leđa radnih ljudi, zahtevajući dublja i oštrija rezanja penzija, još veću stopu PDV i znatno manje poreze na dobit. Oko ovog kontrapredloga se vodila diskusija na nizu sastanaka. Zauzimali su se stavovi, i grčka vlada je dala dodatne ustupke. Kada je delovalo da će se postići dogovor, došlo se do glavnog kamena spoticanja – Nemačka i Finska su odbile da ponude iole značajno otpisivanje dugova u zamenu za to da grčka vlada prihvati sve njihove oštre mere štednje. Pri tom joj samo ponuđeno priduženje trenutnog memoranduma za 5 meseci, omogućavajući Grčkoj da pristupi preostalih 15 milijardi evra iz trenutnog paketa zajedno sa manjim delom profita koji je Evropska centralna banka (ECB) stekla preko grčkih obveznica. Pregovori su prekinuti i Trojka je uputila još jedan ultimatum grčkoj vladi. Ovo im je bila poslednja ponuda, „uzmi ili ostavi“. Ovo otkriva dve strane problema. S jedne strane, ne postoji realno rešenje za grčku dužničku krizu u okvirima kapitalima, jer onda bi neko drugi morao da podnese teret. S druge strane, jasno je da je Trojkin politički cilj da ponizi Sirizinu vladu kako bi sprečila širenje sličnih režima. Ukoliko bi dozvolili da grčka vlada sprovodi politiku suprotnu štednji i rezovima, to bi se proširilo u Italiju, Portugal, Španiju, Francusku, Irsku, itd.

Cipras je bio u potpunosti svestan da se raspoloženje kod kuće menja i to ubrzano. Odlučne pristalice Sirize su se otvoreno i žestoko bunile protiv beskrajnog niza vladinih ustupaka. Ionako nema garancije da bi bilo koji od tih ustupaka bio izglasan u parlamentu, pošto se ne može računati na Sirizino levo krilo da glasa za njih.

Pokušan je scenario parlamentarnog puča, Trojka se oslanjala na vođe stranaka To Potami i Nove Demokratije, kao i na desničarskog predsednika republike (kog je postavila Siriza), koji je govorio o potrebi za „širokim demokratskim frontom“.

Trojkina beskompromisnost, njen nemogući zahtev prema kome sav teret paketa treba da padne na leđa radnika i penzionera, njeno odbijanje da ponudi iole smislenije otpisivanje dugova, povećani otpor masa – odraženi na svim nivoima unutar Sirize i grčke vlade – su u krajnjoj liniji onemogućili dogovor. Klasna borba je na izvrnut način ostavila svoj pečat na pregovore.

Da bismo razumeli šta se namerava sa referendumom, možemo poslušati šta ima da kaže ministar za administrativnu reformu Katrougalos: „Glasanje ’protiv’ na referendumu bi vladi dalo mandat da se vrati poveriocima i da zahteva bolju ponudu od njih.“ Ovo se takođe jasno vidi u Ciprasovom pozivanju na evropske vrednosti. Vođstvo Sirize se grčevito drži ideje da je moguće prekinuti štednju postizanjem dogovora sa Trojkom. Njihova namera nije da referendumom dobiju odlučujući mandat sa raskid sa Trojkom i štednjom, već da steknu jaču pregovaračku poziciju.

Njima bi odgovaralo da prihvate par izmena njihovog predloga iz 22. juna dokle god zauvrat dobiju značajno otpisivanje dugova.

Ipak, sazivanje referenduma je oslobodilo sile koje vlada ne može da kontroliše. Poslednjih dana je došlo do polarizacije unutar grčkog društva i sada će eksplodirati nagomilani osećaj poniženja od strane Trojke. Raspoloženje masa će biti: „Dosta više! Dosta poniženja! Dosta ustupaka! Vreme je za kontranapad!“ Biće iskrenog entuzijazma za OXI, tj. odlučno glasanje „protiv“, nadovezujući se na najbolje tradicije otpora grčkog radničkog pokreta. Referendum bi mogao dobiti veliku većinu protiv ultimatuma. Varoufakis je spomenuo 50% plus 1 glas kao dovoljno za jasan mandat protiv sporazuma, ali na referendumu bi možda 60, 70 ili čak 80% glasalo protiv. Ovo su bile brojke podrške za vladu prve nedelje februara dok je delovala kao da zauzima čvrst stav protiv Trojke.

S druge strane, kapitalistički mediji će pokrenuti masivnu kampanju zastrašivanja predstavljajući referendum kao izbor između ostajanja u evrozoni i izbijanja haosa. Ipak, narod je tokom prethodnih meseci zauzeo čvršći stav prema pitanju evra. Da, narod ne smatra da je izlazak iz evrozone rešenje, ali svakako odbijaju trenutni ponuđeni „dogovor“. Iz sopstvevnog iskustva su osetili katastrofalni uticaj štednje koju je nametnula Trojka. Štaviše, sada znaju da sva žrtvovanja i patnja su bili beskorisni u smislu da njima nije rešena kriza niti problem duga. Ovog puta neće biti lako zastrašeni.

Ovo doduše nije normalna situacija. Vlada ovde neće sazvati referendum i onda narednih nedelju dana voditi „smirenu, civilizovanu“ i argumentovanu kampanju. Nikako. Za početak, potrebno je da parlament odobri Ciprasov poziv na referendum. Vođa Pasok-a Venicelos je već optužio Ciprasa za pokretanje „puča“! Kakvo skandalozno licemerje! On je iskoristio činjenicu da referendum vezan za fiskalna pitanja prema grčkom Ustavu ne može biti sazvan bez odobrenja Predsednika republike. Ovde vidimo značaj predsedničke fotelje, koja je navodno „ceremonijalna“, ali i korektnost stava koji je zautela Komunistička tendencija Sirize, kritikujući Sirizin predlog da na mesto predsednika dođe desničar.

Pored ove ustavne problematike, Trojka i dalje drži finansije u svojim rukama kroz mehanizam ELA koji održava likvidnost grčkih banaka. ECB će održati vanredni sastanak u subotu ujutro kako bi odlučila da li će ga produžiti. Bez njega, banke neće moći da se otvore u ponedeljak. Kao što je pokazala na primeru Kipra, Trojka ima vrlo moćno oruđe za potčinjavanje vlada.

Tu je takođe problem vraćanja 1,5 milijardi evra duga MMF-u do utorka, 30. juna. Grčka neće biti u mogućnosti da plati ako ne dođe do dogovora ili barem produženja roka za isplatu, što će Grčku dovesti do bankrota. Sve ove mere će biti iskorišćene za ucenjivanje Grka i Sirizine vlade. Ipak, bilo koja provokacija u ovim uslovima će samo dodatno polarizovati situaciju, što će radikalizovati grčke radnike. Definitivno smo ušli u novu fazu grčke krize.

Ciprasov govor je sadržao niz sugestija upućenih EU ne bi li ona Grčkoj progledala kroz prste: „Već sam obavestio predsednika Francuske, kancelarku Nemačke i predsednika ECB o svojim namerama, a sutra ću formalno pitati vođe EU i institucije da produže trenutni program ua još nekoliko dana kako bi grčki narod mogao odluči, bez pritisaka i ucena, u skladu sa Ustavom naše zemlje i evropskom demokratskom tradicijom.“

Svakako, lepo je pitati, ali oslanjati se na dobru volju institucija koje ste malo pre optužili za ucenu je samoubistvo!

Došao je trenutak za odlučuujuću akciju. Ovaj referendum se ne može voditi samo kroz izborne kutije, već pre svega kroz klasnu borbu na ulicama, radnim mestima i komšilucima. Već su najavljene demonstracije za danas i nedelju. One treba da budu masovne, kako bi se pokazala snaga opozicije Trojki.

Vlada bi trebalo da pod hitno preduzme odbrambene mere uključujući nacionalizaciju celokupnog bankarskog sistema kako bi se sprečili masovno povlačenje depozita. Vlada bi takođe trebalo da konfiskuje imovinu i sredstva najkrupnijih kapitalista i kompanija kako bi sprečila bežanje kapitala. Radnici bi trebalo da zauzmu svoje fabrike i ostala preduzeća, otvore računovodstvene knjige i uspostave radničku kontrolu i nadzor kako bi sprečili sabotažu i skrivanje dobara.

Grčka kapitalistička klasa se neće ustručavati da iskoristi sva (i)legalna sredstva koja su joj na raspolaganju. Glavni sindikati treba da sazovu nacionalni radnički kongres, sa delegatima koji su izabrani sa radnih mesta i iz radničkih četvrti kako bi se koordinisala borba i vršilo nadgledanje.

Štaviše, borba se ne može voditi samo na osnovu ideje vršenja pritiska na Trojku kako bi se postigao povoljniji dogovor. Događaji iz proteklih 5 meseci su u potpunosti opovrgli tu ideju. Potreban je jasan raskid sa Trojkom kroz prestanak plaćanja duga i program sa odlučnim socijalističkim merama.

Radnički pokret i revolucionarni aktivisti na međunarodnom nivou imaju veliku odgovornost. Mi svi treba da prodiskutujemo kako možemo narednih sati i dana da mobilišemo najveći mogući broj ljudi protiv Trojke i u odbranu grčkih radnih ljudi. Ovo je naša borba takođe. U igri nije samo sudbina naroda Grčke, nego i radnika širom Evrope. Ovo nije nacionalna već klasna borba. Sada se vrše pripreme za najveće bitke.

Pobeda radnicima Grčke! Dole Trojka! Raskinimo sa kapitalizmom! Živela internacionalna solidarnost!