Prvog maja je održan protestni radnički marš u organizaciji SSSS i UGS Nezavisnost. Više od pet hiljada radnika koji su se okupili na trgu Marksa i Engelsa govori o tom da velike mobilizacije oko prethodnog predologa ZOR-a i veliki broja štrajkova u predizbornom periodu, nisu sporadični izlivi nezadovoljstva nego pre spremnost da se sve direktnijem narušavanju radničkih prava organizovano odupre. 
 



Tome u prilog ide i činjenica da su mnogi od radnika prisutnih na štrajku bili prilično borbeno raspoloženi – u razgovoru sa njima su se mogli čuti stavovi od onih o potrebi za stupanjem u štrajk pa sve do nužnosti revolucije i borbe za socijalizam. Iako se ne može reći da je radništvo po pitanju modusa borbe i spremnosti da se u borbu uspusti usaglašeno, nije preuranjeno reći da je spremno da pokaže svoju snagu.

 

Sindikalno rukovodstvo sa druge strane naglašava kako „rešenje mora biti sistemsko“. Ako uzmemo u obzir dosadašnja zalaganja reprezentativnih sindikata za „tržišno rešenje radničkog problema“, čini se da to ne podrazumeva konfrontiranje prema antiradničkim merama Vlade i traženje onog sistemskog rešenja koje bi štitilo radnike nego pre podršku državnoj politici jačanja privatnog sektora i njegovom širenju najavljenim privatizacijama. U tom slučaju se deklarisanje za sistemsko rešenje s pravom može tumačiti kao poruka vlasti da bez obzira na zaoštravanje retorike u odnosu na prethodne godine sindikati nemaju nameru da izlaze iz okvira koje Država postvlja. Jasno je da takvi stavovi nisu oni koji samo kaskaju za radničkim zahtevima, nego i oni koji su prema tim zahtevima potpuno nemarni, pa je očigledno da sindikalna rukovodstva i dalje nastoje da pacifikuju radnički bunt služeći državnoj politici zarad sopstvenih interesa.

 

Ovakve manipulacije sindikalnim telom jednako su pogubne kao najavljene antiradničke reforme jer tupe oštricu glavnog oružja radništva u ovom trenutku, a to je sindikalna organizovanost. S tim u vezi može se očekivati da sindikalno rukovodstvo nađe nekakav kompromis sa vlastima po pitanju Zakona o radu koji je u pripremi. Nema sumnje da će temelj tog kompromisa biti ustupci vlasti sindikalnoj birokratiji, a od kojih šire članstvo neće imati nikakvu korist, osim eventualno nekih novih prvomajskih ekskurzija u Beograd – a koje za jedini cilj imaju to da povećaju pregovarački potencijal rukovodstva.

 

Radnici, odn. šire sindikalno članstvo, mora se otrgnuti od ove loše prakse te svom snagom krenuti u reorganizaciju sindikata kako bi oni dorasli izazovima koje im nameće trenutno stanje i postali sposobni da se dosledno bore za klasne interese radnika.

 

 

Crveni su se na skupu pojavili sa parolom "Ko tebe štednjom ti njega štrjkom" i pamfletom koji možete pročitati na našem portalu Crvena kritika

Uključi se i ti! Budi dio svjetske borbe za socijalizam!