Ekonomija

Penziono pitanje u BiH

Pitanje isplate penzija je jedno od najosjetljivijih socijalnih i ekonomskih pitanja u BiH, koje sadrži sve slabosti i proturječja bosanskog kapitalizma. Osjetljivost pitanja penzionog osiguranja je naročito naglašena zbog činjenice da se tiče najugroženijeg sloja stanovništva BiH, tj. penzionera koji broje 340.848 u Federaciji, i 253.083 u RS-u. Legitimnost perifernog kapitalizma i dejtonskog političkog poretka, nalazi svoju slabu tačku u problemu financiranja penzionog fonda, koji iz godine u godinu pada u sve veću zaduženost, uporedo sa krizom BiH ekonomije. Nemogućnost izdržavanja penzionisanih radnika je ništa do odraz slabosti posljeratne privrede, koja uz razrušenost i malu produktivnost, ima i veoma visoku stopu nezaposlenosti, visoku stopu javnih dugovanja, tj. neisplaćivanja penzionih doprinosa od strane javnih preduzeća u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), te raširenu sivu ekonomiju u kojoj je zaposleno oko 150.000 do 200.000 bosanskih radnika.

Opširnije...

U BORBU ZA MINIMALAC!

 

Pred radničkim pokretom u Srbiji danas je jedna od najbitnijih borbi. To je borba za utvrđivanje minimalne cene rada.

Prema zvaničnoj državnoj statistici, prosečna plata u srbiji je 46.280 dinara, dok ona kod mlađih, starosne dobi od 15 do 29 godina, iznosi 29.500 dinara.[1] Ovo nam jasno govori da većina mladih radnika u Srbiji radi za minimalnu cenu rada. To su poslovi u proizvodnji, u fabrikama mahom stranih investitora, poput Jure, Leonija, itd., ali i u trgovinskim lancima, manjim trgovinama, trafikama, buticima, i tome slično.

Opširnije...

IMT i Marksistička omladina Crveni pozivaju na solidarnost sa borbom radnika Pomiljana

Marksistička omladina Crveni se priključuje pozivu na solidarnost sa radnicima Fijata u Pomiljanu i poziva sve radničke i sindikalne aktiviste da svojim potpisom daju podršku njihovoj borbi. Situacija u kojoj se nalaze italijanski radnici nam pokazuje kako će završiti i naši domaći radnici kada ne budu više potrebni Markijoneu. Njihova borba je putokaz za borbu svim zaposlenima u autoindustriji i svim radnicima uopšte! Moramo se boriti zajedno, da ne bismo propali jedan po jedan!

Prenosimo apel Međunarodnog izvršnog komiteta Internacionalne marksističke tendencije, prenet sa sajta In Defense of Marxism:

Duga borba Fijatovih radnika u italijanskom gradu Pomiljanu je poslednjih godina stekla međunarodni odjek. Nemilosrdnost gazdi je izašla na videlo kroz napade na sindikalne aktiviste i zabranjivanje jedinog militantnog sindikata sa velikom radničkom bazom, FIOM-CGIL, od strane Fijatove uprave, čime su ukinuta najosnovnija sindikalna prava radnika. Ovde objavljujemo apel za solidarnost, koji je Izvršni komitet Internacionalne marskističke tendencije (IMT) pokrenuo pre tri nedelje. Ovu rezoluciju su prevele i objavile fabričke novine RadioFabbrica, iza kojih stoje radnici i sindikalisti metalurške industrije i Fijatovih fabrika širom Italije, na čijim se kapijama se ona sada deli. Pozivamo naše čitaoce i pristalice da doprinesu sa svojim potpisom.

Opširnije...

Politička ekonomija srpske tranzicije – II deo: Izgradnja kapitalizma od ruševina privrede

Desetogodišnji periodi čine se sasvim odgovarajućim vremenskim razgraničenjem za analizu krizne istorijske epohe koja se na ovim prostorima otvorila krajem sedamdesetih godina prošlog veka.U svakoj od protekle tri decenije možemo jasno razlikovati tri politička režima i tri drugačije društveno-ekonomske konstelacije. Svoj program ekonomske „šok terapije“, Srbija je dočekala kada su nagomilane protivrečnosti specifične tranzicije pod Miloševićem otvorile prostor za ekonomske liberale u dotadašnjoj opoziciji da sprovedu u delo sopstvenu viziju ekonomskih reformi. Stanovnicima Srbije je promaklo da primete, ali period između 2004. i 2008. bio je „zlatno doba“ srpskog kapitalizma. Ukoliko su to bile godine ekspanzije, možemo samo zamisliti kako će izgledati naredni period u kome ćemo biti primorani da stežemo kaiš. Pred stanovništvom Srbije su odlučujuće godine koje će doneti nove društvene sukobe i politička previranja.

Opširnije...