Blog

#CrveniIstanbul - 7. jun „Tata Tajip“ je sleteo

U noći sa četvrtka na petak oko 2h iz posete Magrebu sleteo je „Tata Tajip“, kako ga pristalice nazivaju. Vrag je odneo šalu, skrivanje u Maroku je završeno. Njegova partija, AKP, je nekoliko puta izjavila da neće organizovati doček predsednika. Uprkos tome, u četvrtak uveče pojavilo se, po nekim procenama i do 10 000 pristalica. „Hemijski Tajip“, kako ga demonstranti zovu zbog suzavca, je osim svojih pristalica, zatekao jos veće proteste u zemlji nego kad je otišao, iako je predviđao da će sve brzo da se završi pošto su u pitanju „marginalci“ i „razbojnici“. Prevario se.

Opširnije...

#CrveniIstanbul - 6. jun

Iz Istanbula, 6. juna 2013. godine

Danas se neoliko hiljada pristalica vladajuće partije AKP okupilo u Istanbulu kako bi dočekali premijera Redžepa Erdogana koji je danas, po povratku iz zvanične posete zemljama Severne Afrike, sleteo na aerodrom Ataturk. Njega su pristalice sačekale u opštini Yeşilköy, u kojoj je partija premijera Erdogana na vlasti.

Opširnije...

Pogledi Svetozara Markovića na uzroke koji su doveli do Pariske komune

Povodom sloma Pariske komune, 28. maja 1871. godine, prvi balkanski radnički list „Radenik“ je objavio, u periodu od 3. do 8. juna 1871. godine (u brojevima 2., 3. i 4.), članak pod nazivom Radničko pitanje; u kome je Svetozar Marković nastojala da javnosti, u opštem primeru, približi stanje u radničkoj klasi koje je dovelo do Komune.

 

List "Radenik"

»Pobuna!«

Zašto »Pobuna!«? Naime, to je ono što nastojim da objasnim ovim tekstom. Ova promena u sebi sadrži kako estetski karakter tako i onaj mnogo bitniji; a to je evolucija mog bloga od mesta na kome kad-kad iznesem neki svoj komentar na trenutne pojave u društvu do mesta u kome pokušavam da podrobnije analiziram te pojave. Ovo je kulminiralo mojim shvatanjem da za ozbiljan doprinos promeni društva nije dovoljno individualno posmatrati i komentarisati zbivanja, već je neophodno biti aktivan u sklopu nekog organizovanog kolektiva. Iz tog shvatanja je proizašlo moje približavanje marksističkim grupama i na koncu, moje pristupanje Marksističkoj omladini »Crveni« i saradnja sa glasilom ove organizacije, internet časopisom »Crvena kritika«. U svojoj uvodnoj reči napisao sam da moj cilj nije podilaženje javnom mnjenju već njegovo kritičko preispitivanje. Voleo bih da u ovom tekstu, koji odstupa od forme blogerskog posta, objasnim šta konkretno pod tim podrazumevam.

Ovako su pisali socijalisti u Srbiji XIX veka

O nacionalizmu te davne 1877. i danas

Izdvojio bih jedan članak, koji je u svojim delovima, pisan u duhu onog vremena, veoma aktuelan i danas; više od 130 godina nakon što je objavljen. Članak je objavljen u mađarskom radničkom listu Munkás Heti-Kronika.

Od izbijanja poslednje krize kapitalizma, u svetu su se rasplamsali protesti nezadovoljnih ljudi. Da ova kriza nije ista kao ona velika iz 1929. godine, kako je na nedavnom skupu to rekao prof. Đokica Jovanović, govori to što je posle najnovije krize najviši buržujski sloj (kapitalisti) postao još bogatiji na račun sitne buržoazije i radništva naročito; za razliku od pomenute 1929. godine kada su bogataši, zbog bankrotstva, masovno izvršavali samoubistva. Ovako nastala nepravda, u kojoj su bogati još bogatiji a siromašni još siromašniji, dovela je do protesta širom sveta. Međutim problem je u tome što neki od njih nemaju jasno definisane ciljeve ili pak pogrešno definisane ciljeve. Tražiti pravdu u okvirima kapitalizma, odn. zahtevati pravedniji kapitalizam, gubljenje je vremena i energije. 

Postoji jedino klasna borba, a u njoj su obespravljeni protiv bogatih. U njoj nema mesta za državu i patriotizm (parole o nacionalnom jedinstvu) - jer klasna borba i ne treba da bude u interesu države, ona treba da bude u interesu proleterijata (obespravljenih).

 

Opširnije...