Blog

Veliki rat i velika skretanja

Ove se godine, na stogodišnjicu početka, aktualizira Veliki rat i uloga Srbije u njegovom otpočinjanju i učešću. U vezi sa tim pitanjima ide se do te mere široko s namerom ne bi li se zaobišla analiza same suštine ovog do tada neviđenog svetskog masakra. Na ovu temu će se ove godine dosta pisati, kao što se prethodne godine pisalo, najavljivala godina Velikog rata nakon godine Milanskog edikta. Međutim većina tekstova na ovu temu bavi se kritikom nedostojne vlasti, nedostojne ovako 'značajne uloge' Srbije u istorijskim okolnostima koje su uzdrmale svet. Ove istorijske okolnosti zaista jesu uzdrmale svet. Međutim, za te katastrofalne posledice nije mogao biti odgovoran jedan adolescent opčinjen idejom jugoslovenskog nacionalizma. Za njih nije mogla biti odgovorna ni smrt jednog u nizu nadvojvoda austrijskih, koji je - kako to obično stoji u carskim nekrolozima - život položio na branik otadžbine, razume se, u pauzama između dva carska banketa. Odgovorne su imperijalističke igre vladajuće klase.

Interesantan je deo autobiografije Lava Trockog (Moj život), u kome on opisuje dešavanja u Beču i Švajcarskoj, gde je nakon Beča bio u izgnanstvu, u kome se vidi dotruljivanje, ranije već dobrano trule nemačke socijaldemokratije pod naletom Velikog rata.

Svaki drugi rat osim revolucionarnog radnička klasa je unapred izgubila. Svaki je radnik rat izgubio onda kada stupi u vojne redove koji brane interese vladajuće klase, kada svoj život založi za interese vladajuće klase.  Svaki je austrijski vojnik rat izgubio onda kada je smetnuo sa uma da radnik nema otadžbine

Opširnije...

Drž'te lopova!

Video snimak sa protesta bivših radnika i malih akcionara Nissal-a i komentar.

Protest bivših radnika i malih akcionara Nissal-a

 

Udruživanje radnika, objedinjavanje njihovih ciljeva, jedini je put za ostvarenje njihovih prava. Međutim, radnici ne smeju dopustiti da budu instruirani od strane raznih politikanata u redovima sindikalnog vođstva te uvučeni u frakcijske, unutarstranačke razmirice. Problem radnika nije, ni posredno niti neposredno, problem bilo koje stranke u zemlji - niti je, s druge strane, ijedna partija u zemlji radnička partija. Stoga, radnici se moraju okrenuti jedni drugima, a ne političkim liderima, praveći međusobno razdor - optužujući jedni druge za instruiranost zbog napada na lik i delo bilo kog od političara - koji koristi jedino poslovnim i političkim elitama. Ne sme se izgubiti iz vida da politička elita upravlja zemljom u ime poslovne elite. Ove dve grupe su odgovorne za stanje u privredi, koja je ustrojena prema ostvarivanju kratkoročnog profita kroz sve brutalniju eksploataciju radnika.

Opširnije...

#JMBG - Sarajevo, 11. jun

Više od 10.000 građana BiH iz svih dijelova države proteestovalo je ispred Parlamentarne skupštine BiH kako bi izrazilo svovoju ogorčenost činjnicom da parlamentarci čija primanja dosežu i do 3700 eura mjesečno (gotovo deserostruka prosjećna plaća u BiH) poslije nekoliko mjeseci rasprave nisu usvojili zakon o jedinstvenom matičnom broju. Razlog je dakako etnonacionalistička odjeljenost države. Poslanici iz RS-a ne žele da registrovanje novorođene djece prelazi granice entiteta (administrativnih jedinica na etničkoj bazi uspostavljenoh Daytonskim mirom 1995), dok bošnjački dio poslanika iz Federacije insistra o registraciji na državnom nivou. Tako i nerođena djeca i novorođenčad plaćaju cijenu nadmetanja dviju kompradorskih buržoazija koje BiH dovode na ivicu novog ratnog sukoba. Nezadovoljstvo je eskaliralo kada su demonstranti u četvrtak 6. juna blokirali parlament i u njemu duže od 24 časa držali zatočene poslanike svih vladajućih stranaka, kao i 200 inostranih banakara koji su u bosanskohercegovačkom parlamentu držali konferenciju o investiranju u BiH. Iako je blokada pritiskom policije i Međunarodne zajednice uklonjena, brutalnim prebijanjem demonstranata, protesti su se nastavili svakodnevnim okupljanjem pred parlamentom, koje je kulminiralo demonstracijama od 10.000 ljudi u utorak 11. juna. Demonstranti koji se sakupljaju spontano do sada su parlamentarcima dali četiri zahtjeva:

#CrveniIstanbul - Režimska maskarada i borbe 11. juna

Pošto je valija istanbulske regije izjavio da neće biti napada na učesnike protesta u Gezi parku i Taksimu, policija je umarširala na Taksim pod izgovorom da hoće da "očiste" Taksim. Navodno, hteli su da "očiste" trg od barikada i zabranjenih zastava i simbola, kao što su zastava PKK, zastava koja prikazuje Abulaha Odžalana i zastave Kurdistana. Dobro opremljene interventne jedinice  i TOMA oklopna vozila (naoružana vodenim topovima) ušli su na trg,  a malo posle toga počeo je sukob sa manjom grupom demonstranata koja nije htela da dozvoli policiji da čisti barikade, transparente i zastave. Svi mediji, koji do sad nisu uopšte ili su samo šturo izveštavali o događaima su bili spremni da uživo izveštavaju baš o ovom sukobu. Manja grupica ljudi koja je nosila zastave BDP-a i SDP-a (ne mnogo poznate Socijal Demokratske Partije) je odjednom počela da baca molotovljeve koktele. Pitanja koja se ovde sama nameću su: Otkud to da su mediji naklonjeni vlastima odjednom počeli sa emitovanjem uživo? Kako demonstranti, koji do sad nisu koristili molotovljeve koktele, imaju iste spremne za napad za koji nisu znali da će se desiti? Zašto ljudi koji bacaju molotovljeve koktele uporno promašuju velike i lake mete kao što su TOMA kamioni? Zašto ti isti ljudi imaju gas-maske od 120€ i toki-voki u rukama dok im se ispod majice na pojasu jasno nazire nešto što liči na pištolj? Zašto TOMA kamioni mlazovima uporno promašuju napadače molotovljevim koktelima kada su prethodnih nedelju dana znali nepogrešivo da pogađaju ljude čak i u glavu? Zašto se interventna jedinica, koja je bila brojnija naprosto nije obrušila na tu grupicu napadača  baš kao što su to radili i prethodnih dana? Zašto policija nije pristala na predlog dela demonstranata, koji su sa strane stajali mirno, da obustavi paljbu suzavca i vodenih topova da bi se oni "pozabavili" tom grupicom? Odgovor na sva ova pitanja je vrlo lak - klasična policijska provokacija. Od samog početka "pozorišta na Taksimu", kako su demonstranti nazvali jutrošnje događaje, skoro svima je bilo jasno da se radi o provokaciji. Nakon tog neuspešnog pokušaja izazivanja masovnih okršaja, usledio je napad koji je za cilj imao da ispita koliko su demonstranti spremni da brane oslobođeni prostor. Nažalost, zbog toga što su mnogi na radnim mestima tokom nedelje i zbog najavljenih pregovora sa Erdoganom na Taksimu i u Geziju je bilo samo nekoliko hiljada ljudi. Taksim je tako izgubljen. Međutim, čim je policija pokušala da uđe u park sa namerom da poruši šatore i transparente, iako je istanbulski valija u to vreme davao izjavu tvrdeći da nema pokušaja ulaska u Gezi, učesnici su se skupili i svi zajedno počeli sa skandiranjem "Policija napolje!". Kordon je stao i posle manjeg okršaja se povukao. U međuvremenu, na Taksim su polako počele da pristižu mase. 

Opširnije...

#CrveniIstanbul - Radnik je ustreljen od strane policajca - Video

Ethem Sarisuluk, radnik iz Ankare, je ustreljen tokom prvog dana otpora na Trgu Kizilaj.

Njega je ustrelio policajac. Advokat Ethema Sarisuluka, Kazim Bajraktar, tvrdi da su vesti o smrti usled moždanog udara netačne.  Javni tužilac zahteva od policije da otkrije ime policajca koji je ustrelio Sarisuluka, ali još uvek nema nikakvih odgovora.

Policija, koja je samo alat u rukama turske vladajuće klase - kojim ona sprovodi svoj monopol fizičke prinude - svakim danom sve jasnije pokazuje svoje istinsko lice. Brutalnost policije nije presedan. U ovom slučaju oni predstavljaju produženu ruku Redžepa Erdogana, koji za ovo, i druga ubistva, snosi jednaku odgovornost kao i policajac koji je u njegovo ime pucao.

DOLE ERDOGAN! ŽIVELA BORBA TURSKIH RADNIKA I OMLADINE!