Komentar na tekst iz Peščanika - Zašto kažeš “dva totalitarizma”, a misliš samo na jedan?

Ko o čemu, liberali o zlu - gori su od fratara što se bave egzorcizmom...

Govoriti o fašizmu kao o „neuporedivom zlu“ znači mistifikovati ga i ograditi ga od bilo kakve analize - to upravo znači zaštititi kapitalizam od dovođenja u vezu sa fašizmom, a potom upravo i graditi kulturu slepila na fašističku pretnju. Kada je fašizam tako elegantno odbačen, kao mistično čudovište ispod istorijskog kreveta, onda nikakvo čudo nije da on biva tretiran kao bapska priča za plašenje male dece. Jer ako je fašizam „najveće i neuporedivo zlo“ i ako tu sva diskusija staje, onda naravno da nije realno očekivati da se takvo mistično biće iz dubina Hada javlja u realnom životu, kao posledica realnih društvenih odnosa - ništa više nego što je realno očekivati da na vlast dođe Babaroga u koaliciji sa Voldemortom. Obavijanje nacifašizma sa polovine XX veka mističnim mrakom je dovelo do toga da svaki današnji fašizam zaista deluje svetlije, posebno onda kada odgovara interesima krupnog kapitala. Fašizam je jedno od glavnih oružja buržoazije i ona će se njime služiti kad god procenjuje da će tako uspeti da slomi organizovanu radničku klasu i potre tekovine radničkih borbi.

 

 

 

Uvod u jednu takvu buržoasku ofanzivu je bilo upravo rušenje Berlinskog zida u vrtlogu nacionalističkog ludila za „ujedinjenjem nemačke nacije“, gde su od početka nacija i nacionalni interes bili pretpostavljeni klasi i realnim, materijalnim, klasnim interesima. Naravno da će takva nacionalistička histerija na foru „ne delite se, braćo Nemci/Srbi/...“, u kombinaciji sa paničarskim i dogmatskim odnosom liberalnih civilnodruštvenih narikača prema nacifašizmu, dovesti do toga da jedan deo ljudi iz revolta, kompleksa, i čega sve ne dovodi u pitanje zvaničnu priču o „najvećem i neuporedivom zlu“ – posebno onda kada im upravo institucije građanske demokratije što javno, što tajno za to daju povoda onda kada im je potrebna vojska za borbu protiv komunizma.

 

„Zar je Berlinski zid pao zato da bi Kristalna noć izgledala manje mračno?“

 

Upravo obrnuto - Kristalna noć je izgledala manje mračna da bi pao Berlinski zid. To je ono što liberali ne kapiraju uporno, kao ni činjenicu da se fašizam ne ogoljava samo u rasističkom nasilju, već u industriji smrti, odnosno u svojevrsnoj hipereksploataciji kao odgovoru na krizu hiperprodukcije. Zato fašizam nije „najveće i neuporedivo zlo“, već je samo jedan oblik reakcije vladajuće klase na revolucionarna gibanja - surov i efikasan u surovosti ni manje, ni više, nego onoliko koliko to dopušta razvoj proizvodnih snaga i ni pre, ni posle, nego što to nalaže odnos snaga između revolucionarne i reakcionarne klase.