Ovo je Lenjinov članak pisan 1914., a prvi put objavljen u „Pravdi“ 1929. godine, o odstupanju evropskih socijaldemokrata od internacionalizma - koje će se kasnije pokazati kobnim po radničke klase evropskih nacija. U fusnotama ovog članka - koje su u potpunosti prepisane iz izvora - ukratko su opisani organi značajnijih evropskih socijaldemokratskih partiija te njihova reakcionarna uloga tokom Prvog svetskog rata.
|
|
|
Vladinir Ilič Lenjin |
Za socijalista nisu najteže strahote rata, — mi smo uvek za »sveti rat svih ugnjetenih radi sticanja svoje otadžbine!«[1], — već strahote izdaje vođa savremenog socijalizma, strahote kraha savremene Internacionale.
Zar to nije izdaja, u socijaldemokratiji, kada kod nemačkih socijalista vidimo poražavajuću promenu fronta (pošto je Nemačka objavila rat)? lažna fraza o oslobodilačkom ratu s carizmom? zaboravljanje nemačkog imperijalizma? zaboravljanje pljačkanja Srbije? buržoaski interesi rata s Engleskom? itd. itd. Patrioti, šovinisti, glasaju za budžet!!
Zar nije ista takva izdaja kod francuskih i belgiskih socijalista? Oni izvrsno razgolićuju nemački imperijalizam, all su, nažalost, poražavajuće slepi kada se radi o engleskom, francuskom i naročito varvarskom ruskom imperijalizmu! Oni ne vide vapijuću činjenicu da je francuska buržoazija decenijama i decenijama za milijarde unajmljivala crnostotinaške bande ruskog carizma, — da taj carizam ugnjetava starosedelačku većinu Rusije, pljačka Poljsku, ugnjetava radnike i seljake Velikoruse itd.?
U takvo vreme socijalist odahne dušom kada čita kako je »Avanti !«[ii] hrabro i otvoreno rekao gorku istinu u lice Zidekumu[iii], istinu nemačkim socijalistima da su imperijalisti, tj. šovinisti. Još više odahneš dušom kada čitaš članak Zibordija (»Avanti!«, 2 septembra), koji ne razgolićuje samo nemački i austriski šovinizam (tä to je povoljno s take gledišta italijanske buržoazije), nego i francuski kojim se rat karakterše kao rat buržoazije svih zemalja!!
Stav »Avanti«-ja i članak Zibordija — isto onako kao rezolucija grupe revolucionarnih socijaldemokrata (na nedavnom savetovanju u jednoj od skandinavskih zemalja)[2] — pokazuje nam čega ima pravilnog i nepravilnog u običnoj frazi o krahu Internacionale. Ovu frazu ponavljaju buržuji i oportunisti (»desni reformisti«[3]), sa zluradošću a socijalisti (»Volksrecht«[iv] u Cirihu, »Bremer Bürger-Zeitung«[v]) sa gorčinom. U toj frazi ima znatan deo istine!! Krah vođa i većine partija savremene Internacionale jeste činjenica. (Uporedite »Vorwärts«[vi], wiener »Arbeiter-Zeitung«[vii], »Hamburger Echo«[viii] versus[4] »L'Humanité«[ix], i apele belgiskih i francuskih socijalista versus »odgovor« nemačkog Vorstand-a[5][x]). Mase još nisu rekle svoju reč!!!
Ali Zibordi je 1 000 puta u pravu kad kaže da nije »teorija pogrešna«, nije »lek« socijalizma »nepravilan«, nego »ga jednostavno nije bilo u dovoljnim dozama«, »i neki socijalisti nisu dovoljno socijalisti« [6].
Nije socijalizam pretrpeo krah u licu savremene evropske Internacionale, već nedovoljni socijalizam, tj. oportunizam i reformizam. Upravo je ova »tendencija«, koja svuda postoji, u svim zemljama, i koja je tako jasno izražena u Bisolatiju i komp. u Italiji, pretrpela krah, upravo je ona godinama učila da se zaboravlja klasna borba itd. itd. — iz rezolucije[xi].
Zibordi ima pravo, kada glavnu krivicu evropskih socijalista vidi u tome što oni »nastoje da posle izvesnog vremena podesnim razlozima opravdaju i svoju nesposobnost da spreče klanicu, i sticaj okolnosti koji ih je primorao da sami učestvuju u njoj«, »što oni više vole da se pretvaraju kao da sasvim dobrovoljno čine ono« (evropski socijalizam) »što moraju da čine hteli ne hteli«, što su se socijalisti »solidarisali svaki sa svojom sopstvenom nacijom, sa buržoaskom vladom svoje sopstvene nacije... u dovoljnoj meri sposobni da bi nas razočarali« (i sve socijaliste ne oportuniste) »i u Italiji pružili zadovoljstvo svima onima koji nisu socijalisti« [7] (i ne samo u Italiji, već u svim zemljama: v. — naprimer — ruski liberalizam).
Da, cak i pored potpune incapacitá, nesposobnosti, nemoći evropskih socijalista, držanje njihovih vođa pretstavlja izdaju i podlost: radnici su pošli na klanicu, a vođi? glasaju za, idu u vladu!!! Čak i pored potpune nemoći oni su morali glasati protiv, ne ulaziti u vladu, ne pričati šovinističke podlosti, ne solidarisati se sa svojom »nacijom«, ne braniti »svoju« buržoaziju, nego razgolićavati njene podlosti.
Jer svuda postoji buržoazija i imperijalisti, svuda se роdlо priprema klanica: ako je naročito podao i varvarski ruski carizam (reakcionarniji od svih), onda je i nemački imperijalizam takođe monarhistički: feudalno-dinastički ciljevi, okrutna burzoazija, sa manje slobode nego u Francuskoj. Ruski socijaldemokrati imali su pravo kada su govorili da je za njih manje zlo — poraz carizma, da je njihov neposredni neprijatelj — pre svega velikoruski šovinizam, a1i socijalisti (ne oportunisti) svake zemlje morali su svoga glavnog neprijatelja videti u »svom« (»otadžbinskom«) šovinizmu.
A1i da 1i је tačno, da je već tako apsolutno »incapacita«? Је 1i tako? streljati?[8] Heldentad[9] i sramna smrt?? radi tuđe otadžbine??[10] Ne uvek!! Inicijativa je bila moguća, bila je obavezna. Ilegalna propaganda i građanski rat bili bi časniji, bili bi obavezniji za socijaliste (ovo propagiraju ruski socijalisti).
Naprimer, oni se teše iluzijom: završiće se rat, biće sve u redu. .. Ne! ! Da krah savremene (1889 — 1914) Internacionale ne bi bio krah socijalizma, da mase ne bi okrenule lеđа, da ne bi zavladao anarhizam i sindikalizam (isto onako sramno, [kao] u Francuskoj), treba istini gledati u oči. Makar ko pobedio, Evropi preti jačanje šovinizma, »revanš« etc. Militarizam nemački i1i velikoruski raspiruje kontrašovinizam etc. etc.
Našа је dužnost da izvučemo zaključak o potpunom krahu onog oportunizma, reformizma, koji se tako svečano proklamovao u Italiji (i koji su tako energično presekli italijanski drugovi) i - [11]
NB[12] umetnuti: prezriv, potcenjivački odnos »Neue Zeit«-а[xii] prema italijanskim socijalistima i »Avanti«: ustupci oportunizmu! ! ! »Zlatna sredina«.
[Takozvani »centar« = lakeji oportunista.]
Napisano krajem avgusta-septembra 1914 godine.
Prvi put štampano 1. avgusta 1929. g.
u listu »Pravda« br. 174.
(Preveo: Tihomir Stefanović)
Preuzeto iz IX toma Izabranih dela V. I. Lenjina, str. 14 - (Kultura, Beograd - 1960.)
[7] »cercano nobilitare con postumi motivi la loro incapacitá a prevenire, la loro necessitá di partecipare al macello«, što oni »preferisce fingere di fare per amore сió ch'é (evropski socijalizam) costretto a fare per forza«, što su se socijalisti »solidarizzarono ciascuno con la propria nazione, соl Governo borghese della propria nazione ... in una misura da formare una delusione per noi« (i za sve socijaliste ne oportuniste) »е un compiacimento per tutti i non socialisti d'Italia« - Original
|
|
|
Neki od pomenutih listova |
[i] Datu skicu članka „Evropski rat i međunarodni socijalizam“ Lenjin je napisao odmah po formulisanju svojih „Teza o ratu“ i služila je za odgovor na držanje italijanskih socijalista u početku Prvog svetskog rata. Sav materijal je dat sažeto. To je Lenjinov odgovor na pisanje „Avantija“ od 2. septembra 1914. prilikom odlaska Zidekuma u Italiju da po direktivi CK Nemačke SD objavi stav svoje partije prema italijanskim socijalistima.
[ii] „Avanti!“ („Napred“) je dnevni list i centralni organ Italijanske socijalističke partije, osnovan decembra 1896. godine. Za vreme Prvog svetskog rata list je zauzimao nedosledno internacionalističku poziciju i nije prekinuo veze sa reformistima. List i danas izlazi kao centralni organ Italijanske socijalističke partije.
[iv] „Volksrecht“ („Narodno pravo“) – dnevni list, organ Švajcarske socijaldemokratske partije; izdaje se u Cirihu od 1898. godine. U godinama Prvog svetskog rata list je štampao članke levih cimervaldista. U njemu su objavljivani Lenjinovi članci: „Dvanaest kratkih teza o tome kako G. Grojlih brani odbranu otadžbine“, „O zadacima SDRPR u ruskoj revoluciji“, „Marifetluci republikanskih šovinista“ i dr. List i danas izlazi; zauzima antikomunističku poziciju.
[v] „Bremer Bürger-Zeitung“ („Bremenski građanski list“) – dnevni list, organ bremenske grupe nemačkih socijaldemokrata, koji je izlazio od 1890. do 1819. godine; 1914. – 1915. bio je faktički organ nemačkih levih socijaldemokrata. U njemu je F. Mering protestvovao 14. IX 1914. protiv šovinističkog korišćenja od strane SD Engelsovog članka „Socijalizam u Nemačkoj“.
[vi] „Vorwärts“ („Napred“) je dnevni list i centralni organ Nemačke socijaldemokratske partije. List je od 1876. godine izlazio pod redakcijom V. Lipknehta i drugih. Na stranicama lista F. Engels je vodio borbu protiv svakodnevnih pojava oportunizma. Od druge polovine devedesetih godina, posle smrti F. Engelsa, u listu su štampani članci oportunista u Nemačkoj socijaldemokratskoj partiji i u II Internacionali. U godinama Prvog svetskog imperijalističkog rata (1914-1918) „Vorwärts“ je stajao na pozicijama socijalšovinizma. Posle Oktobarske revolucije „Vorwärts“ je zauzeo antisovjetski stav. Od 1933. i do 1946. godine nije izlazio u Berlinu; izdaje ga berlinska organizacija Jedinstvene socijalističke partije Nemačke.
[vii] Wiener „Arbeiter-Zeitung“ (Bečke „Radničke novine“) – dnevni je list i centralni organ Austrijske socijaldemokratske partije, izlazi u Beču od 1889. godine; u periodu Prvog svetskog rata bio je na socijal-šovinističkim pozicijama. Za njih je Lenjin govorio da su novine „bečkih izdajnika socijalizma“. List je 1934. godine bio ukinut; ponovo je počeo da izlazi 1945. godine kao centralni organ Socijalističke partije Austrije.
[ix] „L'Humanité“ – dnevni je list; pokrenuo ga je Žan Žores 1904. godine kao organ Socijalističke partije Francuske. U godinama Prvog svetskog rata nalazio se u rukama krajnje desnog krila Socijalističke partije Francuske i bio je na socijalšovinističkim pozicijama. Ubrzo posle rascepa Socijalističke partije Francuske list je postao organ KPF. Danas izlazi u Parizu kao centralni organ Komunističke partije Francuske.
[x] Lenjin ima u vidu apel francuske i belgijske delegacije pri Međunarodnom socijalističkom birou upućen nemačkom narodu. Apel je bio objavljen u „L'Humanité“-u 6. septembra 1914. godine. U njemu su francuski i belgijski socijalisti optuživali nemačku vladu za osvajačke težnje, a nemačke vojnike za zverstva počinjena na okupiranoj teritoriji. Rukovodstvo Nemačke socijaldemokratske partije objavilo je u „Vorwärts“-u 10. septembra 1914. godine protest protiv ovog apela. U vezi s tim u štampi je došlo do polemike između francuskih i nemačkih socijalšovinista.
[xii] „Die Neue Zeit“ („Novo vreme“) – časopis Nemačke socijaldemokratske partije, koji je od 1883-1923 izlazio u Štutgartu, a u kome su štampani i neki Engelsovi članci. Posle smrti Engelsa časopis je donosio članke revizionista. Za vreme Prvog svetskog rata časopis je bio na centrumaškim pozicijama Kauckog i podržavao je socijalšoviniste.
