Pošto je valija istanbulske regije izjavio da neće biti napada na učesnike protesta u Gezi parku i Taksimu, policija je umarširala na Taksim pod izgovorom da hoće da "očiste" Taksim. Navodno, hteli su da "očiste" trg od barikada i zabranjenih zastava i simbola, kao što su zastava PKK, zastava koja prikazuje Abulaha Odžalana i zastave Kurdistana. Dobro opremljene interventne jedinice  i TOMA oklopna vozila (naoružana vodenim topovima) ušli su na trg,  a malo posle toga počeo je sukob sa manjom grupom demonstranata koja nije htela da dozvoli policiji da čisti barikade, transparente i zastave. Svi mediji, koji do sad nisu uopšte ili su samo šturo izveštavali o događaima su bili spremni da uživo izveštavaju baš o ovom sukobu. Manja grupica ljudi koja je nosila zastave BDP-a i SDP-a (ne mnogo poznate Socijal Demokratske Partije) je odjednom počela da baca molotovljeve koktele. Pitanja koja se ovde sama nameću su: Otkud to da su mediji naklonjeni vlastima odjednom počeli sa emitovanjem uživo? Kako demonstranti, koji do sad nisu koristili molotovljeve koktele, imaju iste spremne za napad za koji nisu znali da će se desiti? Zašto ljudi koji bacaju molotovljeve koktele uporno promašuju velike i lake mete kao što su TOMA kamioni? Zašto ti isti ljudi imaju gas-maske od 120€ i toki-voki u rukama dok im se ispod majice na pojasu jasno nazire nešto što liči na pištolj? Zašto TOMA kamioni mlazovima uporno promašuju napadače molotovljevim koktelima kada su prethodnih nedelju dana znali nepogrešivo da pogađaju ljude čak i u glavu? Zašto se interventna jedinica, koja je bila brojnija naprosto nije obrušila na tu grupicu napadača  baš kao što su to radili i prethodnih dana? Zašto policija nije pristala na predlog dela demonstranata, koji su sa strane stajali mirno, da obustavi paljbu suzavca i vodenih topova da bi se oni "pozabavili" tom grupicom? Odgovor na sva ova pitanja je vrlo lak - klasična policijska provokacija. Od samog početka "pozorišta na Taksimu", kako su demonstranti nazvali jutrošnje događaje, skoro svima je bilo jasno da se radi o provokaciji. Nakon tog neuspešnog pokušaja izazivanja masovnih okršaja, usledio je napad koji je za cilj imao da ispita koliko su demonstranti spremni da brane oslobođeni prostor. Nažalost, zbog toga što su mnogi na radnim mestima tokom nedelje i zbog najavljenih pregovora sa Erdoganom na Taksimu i u Geziju je bilo samo nekoliko hiljada ljudi. Taksim je tako izgubljen. Međutim, čim je policija pokušala da uđe u park sa namerom da poruši šatore i transparente, iako je istanbulski valija u to vreme davao izjavu tvrdeći da nema pokušaja ulaska u Gezi, učesnici su se skupili i svi zajedno počeli sa skandiranjem "Policija napolje!". Kordon je stao i posle manjeg okršaja se povukao. U međuvremenu, na Taksim su polako počele da pristižu mase. 

U isto vreme je policija izvršila raciju na zgradu SDP-a jer su napadači molotovljevim koktelima nosili zastave i štitove na kojim je pisalo SDP. Štab SDP je dao izjavu da ne znaju ko su bili napadači i da oni te ljude ne poznaju ali je svejedno uhapšeno oko 70 osoba. Posle podne policija je takođe uhapsila 73 advokata koji su se okupili u Čaglajan sudu da  pročitaju poziv na dijalog između Vlade i demonstranata i prekid policijskog nasilja.

Za to vreme, premijer Gasdogan je imao nastup pred partijskim kolegama u Ankari. Još jednom je pozvao učesnike protesta da se povuku sa ulica tvrdeći da je talas antivladinih protesta u stvari deo namernih pokušaja da se nanese šteta imidžu i ekonomiji Turske. "Nasilni protesti koji su se dogodili širom zemlje se skrivaju iza protesta u Gezi parku...Tražim od svih aktivista da sagledaju krupniju sliku, uoče zaveru i povuku se sa ulica". Rekao je da su protesti u stvari paravan da se "maskiraju ilegalne radnje". Dan pre, u jednom drugom svom (glumačkom) nastupu, demonstrante je ponovo nazvao razbojnicima i vandalima, a one koji ih podržavaju "od iste familije".

Sukobi na Taksimu, Gezi parku i okolnim ulicama se nastavljaju. Desetine hiljada ljudi je pristiglo tokom dana. Uprkos brutalnosti policije narod pruža žestoki otpor i odbija da se rasturi. 

U Ankari su sukobi sa policijom ćešći i žešći.  Sve je više povređenih, a protesti i sukobi se odvijaju na više lokacija. Protesti i sukobi su danas takođe izbili u gradovima Izmir, Nigde(Niğde), Bursa, Antakija, Dijarbakr, Mersin, Kodžaeli(Kocaeli), Ordu, Denizli, Mugla(Muğla), Eskišehir, Adana, Samsun, Jedrene (Edirne). Slogani su isti, želja naroda na ulicama je ista. "Tajipe, ostavka!", "Vlado, ostavka!".

Gospodin sluga buržujski, "Hemijski Tajip", takođe najavljuje kontraproteste u Istanbulu i Ankari za sledeći vikend. Ono što ovaj sultan, koji je svojevremeno izjavio da je nepokrivena žena kao kuća bez zavesa - ili je na prodaju ili se izdaje, ne shvata je da ljudi upravo uviđaju veliku sliku i sve njegove zavere da se narod opljačka kroz privatizacije, navikne na ograničenu slobodu kroz zabrane ljubljenja u metroima, zabrane abortusa, silne sigurnosne provere i,  najbitnije, postepeno ograničavanje prava na štrajk. Taj punjeni ćuran ne vidi da je upravo njegov tvrd stav i neoliberalna islamistička politika AKP-a  koju sprovodi put njihovu političku propast. Za neke pripadnike turske policije pritisak je postao neizdrziv. Od početka protesta čak šestorica policajaca je izvršilo samoubistvo.

U trenutku pisanja ovih redova borbeni narod gradi barikade na ulazu u Gezi park pokušavajući da zaustavi napredujuću policiju. U park je bačen suzavac, nekoliko šatora je u plamenu. U Gazi Mahali i na Kartalu (različiti kvartovi grada) desetine hiljada ljudi je na ulicama i autoput E-5(D-100) je blokiran. Izveštaji o sukobima u Ankari takođe pristižu. U slučaju da je i bilo nekih iluzija u vezi sa dijalogom sa sultanom, sada ih sigurno nema. Velikom diktatoru je džabe sve i da osvoji i okupira Taksim i Gazi park, ceo grad i celu Tursku ne može. Narod je shvatio njegove prevare i laži i neće lako odustati od borbe. 

TAKSIM JE SVUGDE! BORBA JE SVUGDE!

BORI SE GEZI! BORI SE NARODE TURSKE!